Za zumbule u Evropi postoji podatak da su cvetali u botaničkoj
bašti u Padovi 1543. godine. Prvi zumbuli bili su niski i s jednostavnim
cvetovima, često samo s jednim do dva cveta na dršci. Proizvodnjom
zumbula prvi su počeli da se bave Holanđani oko 1700. godine, a 1793.
opisano je 249 duplo cvetnih i 107 jednostavno cvetajućih sorti. Do
današnjih dana Holandija je ne samo zadržala proizvodnju lukovica
zumbula već je postala isključivi proizvođač sa 816 hektara. Zumbuli
imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sredinom
18. veka postaje najdraža ukrasna biljka i zauzima prvo mesto u uzgoju
lukovičastog cveća. Kao i prethodne vrste, može se gajiti i u bašti i u
saksiji. Treba znati da, ukoliko želite da ih gajite u saksijama, treba
nabaviti preparirane lukovice i posaditi ih u plitke, široke posude sa
dobrom drenažom, na dubinu od 2/3 visine lukovice. Posle zalivanja,
saksije treba staviti na hladno i tamno mesto i redovno održavati
vlažnost. Kada pupoljci izrastu do tri centimetra, treba ih premestiti
na svetlije i toplije mesto. Lukovice se vade kada biljka dostigne
svoju, nazovimo je tako, industrijsku vrednost, tj. kad prestane da
cveta. Preporučene radnje tokom uzgoja su sađenje lukovica tokom
septembra/oktobra, dodavanje veštačkih đubriva tokom cvetanja (najčešće u
martu) i uklanjanje svelih stabljika i listova (april-jun) kako bi se
više energije/hrane skladištilo u lukovice.
Ime biljke u srpski jezik je došlo najverovatnije iz turskog. U našoj narodnoj književnosti zumbul je čest motiv.
Iranci zumbulom ukrašavaju stolove pri dočeku Persijske nove godine, a
prorok Muhamed je govorio: „Da imam dva komada hleba, prodao bih jedan i
kupio zumbule, jer oni će mi dušu nahraniti".
Prvi zumbul su bili samo plave boje. Danas ih ima belih, ružičastih i u drugim kombinacijama.
Izvor:
Stil magazin
Нема коментара:
Постави коментар