KROKUS,ŠAFRAN

Krokusi su vesnici proleća, a postoje i vrste koje cvetaju u jesen (ali su one ređe). Većina Krokusa je poreklom sa Mediterana. Poznato je više od stotinu vrsta, ali samo trećina su kultivari. Današnji krokusi nimalo ne liče na svoje pretke. Veoma lepo izgledaju kad se posade u velike skupine.
Zahtevaju dobro drenirano zemljište, a ako lukovice ostavimo u zemlji više godina, razmnožavaju se dobro, ali uvek cvetaju malo kasnije nego prethodne godine.
Cvetaju u različitim bojama, postoje žute, ljubičaste, bele, plave, šatirane, a cvetaju već u februaru i martu mesecu. Visina cveta je u proseku od 7,5 cm do 12,5 cm. Sade se na dubinu dva puta veću od veličine lukovice, a razmak treba da bude od 2-3 cm. Voli sunčana i delomično senovita mesta.
Sadi se u kamenjare, po rubovima bašte, ispod drveća i grmlja, a mogu se saditi i po travnjacima. Lako ih je uzgajati jer se brzo prilagode na novu sredinu. Mogu da se uzgajaju i u saksijama na balkonima.
Krokusi spadaju u otporne biljke koje mogu da podnesu niske temperature, a sade se u jesen. Lukovice jesenjih krokusa se sade u kasno leto.
Prilikom kupovine lukovica treba obratiti pažnju da nemaju oštećenja ili znakove bolesti. Treba poštovati vreme sadnje zato što lukovice imaju razvojni ciklus, koji mnogo zavisi od niske temperature.
Dubina sadnje zavisi i od vrste zemljišta, u glinovitoj zemlji se sade na manju dubinu. Glinovito zemljište treba prvo dobro prekopati i dodati krupnog peska, zbog drenaže.
Ako će lukovice ostati na jednom mestu, više godina, dobro je zemljište izmešati sa kompostom ili dodati neko organsko, već prilagođeno đubrivo. Postoje posebne vrste đubriva za lukovice.
Ako krokuse sadite na travnjake, prvo podignite busen trave, usitnite zemlju, dodajte malo komposta, posadite lukovicu i zatim vratite busen na mesto. Kad u proleće krokusi procvetaju na travnjacima izgledaju prelepo.
Izvor:http://www.bastovanstvo.rs/index.php?topic=117.0Bastovanstvo
 

Šafran ili krokus je najskuplji začin na svetu. Dobija se od cvetova krokusa koji cveta samo dve nedelje u godini. Da bi se dobio jedan gram začina, potrebno je nekoliko stotina cvetova, od kojih svaki cvet ima tri zlatno narandžasta žiga i samo se oni koriste kao začin. Šafran potice iz Grčke, odnosno Male Azije, a kao začin uzgaja se od davnina.
 Bio je poznat još u Solomonovo vreme, 960 godina pre n.e. Fenicani su ga posebno cenili. U prvom veku nove ere Arapi su ga preneli u Španiju, odakle se proširio u Englesku i ostale evropske zemlje. Danas se šafran uzgaja u većini mediteranskih zemalja, ali i u Kini.
 Mala količina šafrana daje svakom jelu divan ukus, boju i aromu, kao na primer, jelima od testenine i pirinča, supama, sosovima, piletini, mesu i ribi.
Šafran nema nikakvih aditiva i daje čak kafi i čaju divan ukus.
Izvor:Šafran promet