Leci - Kako Duhovno da Napredujem?

Sva ljudska bića koja su se probudila, i svesno rade na sebi, prolaze kroz mnoge različite periode u životu. Često sebi postavljamo jedno magično pitanje.

Kako duhovno da napredujem?

Kako da napredujem još više od onoga kako jeste?

Odgovor je uvek veoma jednostavan, mada mi obično tražimo nešto složenije i komplikovanije.

Sledi ono u šta veruješ svim svojim srcem, a kada prestaneš da veruješ da je to istina za tebe, kreni za onim što se otkrilo kao veća istina, i to sedi isto svim svojim bićem.

Ljudi obično traže u mnoštvu duhovnih puteva, šta je to najbolje i najviše?

Na svakom duhovnom putu, postoji istina za koju smo toga trenutka spremni. Trebamo je samo prepoznati.

Nekada nam se sviđa i osećamo blisko više stvari, i to je u redu. Ponekad mnogi učitelji ili govornici i predavači o samospoznaji govore veoma slične stvari, ali na različite načine, da bi svako od nas našao taj način koji je najbliži i najrazumniji. Nekada učimo iz nekoliko izvora, i to je u redu, dok ne bude drugačije.

Sve je put, kojim putujemo svesni iz trenutka u trenutak. Sve se menja!

Ne postoji pravilo šta je najbolje i najjače za nas, i šta nas najviše može poučiti za ceo život. U svakom trenutku u životu smo svesni onoga što smo svesni, i već sledećeg može da se desi novo prepoznavanje istine, koja može skroz da zaokrene mnogo toga u čega smo verovali, i to je normalno i u redu.

Živeti u sadašnjem trenutku šta je istina za nas , Sada, to je jedino pravilo!

Sećam se da sam mnogo puta verovala kako je nešto za mene toliko celovita istina, da nema veće, i u to sam verovala celim svojim bićem, a onda se desio da sam upoznala neke nove ljude ili mi je u ruke došla neka magina knjiga i…klik, sve se tumbe promenulo, menjajući mene i ono u čega sam verovala. Nekada mi se činilo kako nisam normalna, jer taman mi je sve postalo potaman u čega sam verovala i dobro sam se snalazila u tome, kad ono paf...po glavi, nova jača i dublja istina!

I ja sam je sledila, jer mi nije ništa drugo preostalo. Tamo me je vuklo moje srce, jer je prepoznalo, i celo moje biće je automatski prihvatilo, mada je nekada bio emocija, pa mi se činilo da mi je ”tesna koža”, ali taj poriv nove otkrivene istine je toliko svežeg Daha i toliko vodi svoju nezavisnu politiku, da su sve moje predrasude, navike i borbe protiv promena padale u vodu..i to u hladnu vodu, ha ha ha…

Život je toliko živa duhovna tvorevina, da je totalno nepredvidiv. To udahnjuje u naše biće, taj Dah života, koji svojom dobrobiti, ljubavlju i bezgraničnim bogatstvom mogućnosti nečeg do sada neviđenog uvek daje da iskusimo kao iskustvo.

Nema greške, uvek učimo i igramo se!

izvor : ratnicisvetlosti.com

Ti privlačiš učesnike svog života, ti stvaraš svoj film. Svaki radio program privlači specifičnu grupu slušaoca. Kad budeš emitovao druge muzičke talase,promenićeš i slušaoce. :)

KROKUS,ŠAFRAN

Krokusi su vesnici proleća, a postoje i vrste koje cvetaju u jesen (ali su one ređe). Većina Krokusa je poreklom sa Mediterana. Poznato je više od stotinu vrsta, ali samo trećina su kultivari. Današnji krokusi nimalo ne liče na svoje pretke. Veoma lepo izgledaju kad se posade u velike skupine.
Zahtevaju dobro drenirano zemljište, a ako lukovice ostavimo u zemlji više godina, razmnožavaju se dobro, ali uvek cvetaju malo kasnije nego prethodne godine.
Cvetaju u različitim bojama, postoje žute, ljubičaste, bele, plave, šatirane, a cvetaju već u februaru i martu mesecu. Visina cveta je u proseku od 7,5 cm do 12,5 cm. Sade se na dubinu dva puta veću od veličine lukovice, a razmak treba da bude od 2-3 cm. Voli sunčana i delomično senovita mesta.
Sadi se u kamenjare, po rubovima bašte, ispod drveća i grmlja, a mogu se saditi i po travnjacima. Lako ih je uzgajati jer se brzo prilagode na novu sredinu. Mogu da se uzgajaju i u saksijama na balkonima.
Krokusi spadaju u otporne biljke koje mogu da podnesu niske temperature, a sade se u jesen. Lukovice jesenjih krokusa se sade u kasno leto.
Prilikom kupovine lukovica treba obratiti pažnju da nemaju oštećenja ili znakove bolesti. Treba poštovati vreme sadnje zato što lukovice imaju razvojni ciklus, koji mnogo zavisi od niske temperature.
Dubina sadnje zavisi i od vrste zemljišta, u glinovitoj zemlji se sade na manju dubinu. Glinovito zemljište treba prvo dobro prekopati i dodati krupnog peska, zbog drenaže.
Ako će lukovice ostati na jednom mestu, više godina, dobro je zemljište izmešati sa kompostom ili dodati neko organsko, već prilagođeno đubrivo. Postoje posebne vrste đubriva za lukovice.
Ako krokuse sadite na travnjake, prvo podignite busen trave, usitnite zemlju, dodajte malo komposta, posadite lukovicu i zatim vratite busen na mesto. Kad u proleće krokusi procvetaju na travnjacima izgledaju prelepo.
Izvor:http://www.bastovanstvo.rs/index.php?topic=117.0Bastovanstvo
 

Šafran ili krokus je najskuplji začin na svetu. Dobija se od cvetova krokusa koji cveta samo dve nedelje u godini. Da bi se dobio jedan gram začina, potrebno je nekoliko stotina cvetova, od kojih svaki cvet ima tri zlatno narandžasta žiga i samo se oni koriste kao začin. Šafran potice iz Grčke, odnosno Male Azije, a kao začin uzgaja se od davnina.
 Bio je poznat još u Solomonovo vreme, 960 godina pre n.e. Fenicani su ga posebno cenili. U prvom veku nove ere Arapi su ga preneli u Španiju, odakle se proširio u Englesku i ostale evropske zemlje. Danas se šafran uzgaja u većini mediteranskih zemalja, ali i u Kini.
 Mala količina šafrana daje svakom jelu divan ukus, boju i aromu, kao na primer, jelima od testenine i pirinča, supama, sosovima, piletini, mesu i ribi.
Šafran nema nikakvih aditiva i daje čak kafi i čaju divan ukus.
Izvor:Šafran promet 

"Isključite prednje i zadnje motore, zaboravite prošlost i neopterećujte se brigama o budućnosti. Razvijajte naviku življenja na "jednodnevne rate". Tek tada ćete biti sigurni u sadašnjosti. Jer prošlost se ne može izmeniti, a budućnost je sadržana u današnjici."
Izvor:
Zakon Privlacenja (Ključ za primjenu Zakona privlačnosti) Na facebook

ZUMBUL

Latinsko ime (Hyacinthus) zumbul je dobio po Hijacintu iz grčke mitologije, Apolonovom miljeniku, a od tada zumbuli imaju veliku ulogu u ljudskoj kulturi i umetnosti

Za zumbule u Evropi postoji podatak da su cvetali u botaničkoj bašti u Padovi 1543. godine. Prvi zumbuli bili su niski i s jednostavnim cvetovima, često samo s jednim do dva cveta na dršci. Proizvodnjom zumbula prvi su počeli da se bave Holanđani oko 1700. godine, a 1793. opisano je 249 duplo cvetnih i 107 jednostavno cvetajućih sorti. Do današnjih dana Holandija je ne samo zadržala proizvodnju lukovica zumbula već je postala isključivi proizvođač sa 816 hektara. Zumbuli imaju višegodišnju lukovicu koja može da živi i do 20 godina. Sredinom 18. veka postaje najdraža ukrasna biljka i zauzima prvo mesto u uzgoju lukovičastog cveća. Kao i prethodne vrste, može se gajiti i u bašti i u saksiji. Treba znati da, ukoliko želite da ih gajite u saksijama, treba nabaviti preparirane lukovice i posaditi ih u plitke, široke posude sa dobrom drenažom, na dubinu od 2/3 visine lukovice. Posle zalivanja, saksije treba staviti na hladno i tamno mesto i redovno održavati vlažnost. Kada pupoljci izrastu do tri centimetra, treba ih premestiti na svetlije i toplije mesto. Lukovice se vade kada biljka dostigne svoju, nazovimo je tako, industrijsku vrednost, tj. kad prestane da cveta. Preporučene radnje tokom uzgoja su sađenje lukovica tokom septembra/oktobra, dodavanje veštačkih đubriva tokom cvetanja (najčešće u martu) i uklanjanje svelih stabljika i listova (april-jun) kako bi se više energije/hrane skladištilo u lukovice.
  Ime biljke u srpski jezik je došlo najverovatnije iz turskog. U našoj narodnoj književnosti zumbul je čest motiv.
  Iranci zumbulom ukrašavaju stolove pri dočeku Persijske nove godine, a prorok Muhamed je govorio: „Da imam dva komada hleba, prodao bih jedan i kupio zumbule, jer oni će mi dušu nahraniti".
  Prvi zumbul su bili samo plave boje. Danas ih ima belih, ružičastih i u drugim kombinacijama.
Izvor:Stil magazin

Vinsent Viljem Van Gog

Portret Van Goga

Vinsent Viljem van Gog(1853-1890) je nadaleko čuveni Holandski slikar koji je svoj umetnički lik prikazivao za vreme post-impresionizma tokom druge polovine XIX veka i jedan je od najuticajnijih, ujedno i najpoznatijih slikara ikada. Slikarstvom se počeo baviti tek nakon dvadesete godine, naslikavši kasnije preko 2000 crteža i slika, što je zaista veliki broj obzirom da je u trideset sedmoj godini života platio danak bolesti epilepsije i ubio se pištoljem nakon neuspelog stvaranja nove slike negde u poljima na jugu Francuske. Tokom života nije doživeo počasti koje donosi popularnost. Tek nakon što je vesto o njegovoj šokantnoj smrti stigla do ušiju javnosti, njegova dela počinju da dobijaju na materijalnom značaju, a danas spadaju u neke od najskupljih kolekcionarskih zadovoljstava na svetu. Rođen je 30.3.1853. u selu Groot-Zunderd u južnom delu Holandije. Otac mu je bio Poglavar Reformisane Holandske crkve. Vinsent je ime dobio po svom dedi, takođe i po, na nesreću, bratu koji je mrtvorođen godinu dana pre njega, što nije bila neuobičajena praksa davanja imena u to doba, naručito uzevši u obzir da je u van Gog familiji bilo dosta ljudi sa ovim imenom. Njegov deda je takođe bio teolog i imao je šest sinova od kojih su tri kasnije postali trgovci umetničkim delima, a jedan od njih je i čuveni stric Sent koji se kasnije pominje u slikarovim čuvenim pismima o kojima će kasnije biti reči. (Sticajem okolnosti, stric Sent se takodje zvao Vinsent Van Gog). Njegov deda Vinsent takodje je dobio ime po stricu svoga oca, čuvenom skulptoru svoga vremena, takodje Vinsentu van Gogu(1729–1802). Kao dete, slikar je bio jako miran, tih i povučen. U školu se prvi put upisuje 1860. godine u selu Zudert gde je jedan katolički učitelj radio na obrazovanju preko dvesta đaka. Godinu dana kasnije, njegova starija sestra ga uzima pod svoje dajući mu najosnovnije obrazovanje da bi 1864. nastavio da se školuje u novoj osnovnoj školi 32 kilometra od mesta u kom je živeo. Godine 1866. odlazi na koledž Willem II gde se susreće sa Konstantinom Hismasom, istaknutim umetnikom iz Pariza koji mu prenosi osnove crtanja čime se van Gog prvi put bliže susreće sa slikarstvom. Iznenada, nezavršenu školu napušta i vraća se kući govoreći svojima: "Moj život je hladan, sumoran i sterilan".

Priča se da su najsrećnije godine njegovog života bile kada je uz pomoć strica bio zaposlen u nekim, u to vreme uglednim kompanijama za prodaju umetničkih dela kada je radio i boravio u Engleskoj. Bavio se raznim poslovima, u glavnom trgovinskim kada je u dvadesetoj godini života, nakon što je otputovao u Brasels, uspeo da proda neke od svojih prvih crteža. Inače tih godina postaje zaokupiran ljudima i prostorom koji ga okružuje pokazavši to svojim prvim umetničkim delima. Tokom narednih godina života, van Gog je putovao po svetu živeći od svog rada, onako kako je i želeo ali naravno slike i crteže nije mogao ni izbliza toliko naplatiti koliko se danas kreće njihova cena, no ipak je bio poznat krećući se u krugu različitih umetnika sa kojima je sarađivao, takođe i učeći od nekih, kasnije njegovih uzora kao što je na primer Peter Pol Rubens. Vrhunac obrazovanja stiče odlaskom u Pariz gde se obučavao u studiu Fernand Komon. Tamo je proveo izvestan deo života slikajući Francuske ulice i ljude koji su njima prolazili, mada se o tom periodu njegovog života zna nešto manje, izmedju ostalog zato što zamire komunikacija pismima koja su inače bila od velike koristi kao dokument u vreme istraživanja istorije i zaostavštine ovog slikara.

Poslednje godine života proveo je boreći se sa bolešću epilepsije koja je pored teških životnih situacija kroz koje je prolazio (Smrt bližnjih, depresija izazvana prekomernim konzumiranjem alkohola i cigareta...) dovela do toga da van Gog završi u duševnoj bolnici na lečenju. Usled teškog stanja i nekih okolnosti koje su stvarale u njemu grižu savesti, nezadovoljan svojim postupcima, samokažnjavajući se, odseca sebi uvo. Poznat je i autoportret iz ovog doba na kome se vidi zavijen povređeni deo tela. Nakon malo boljeg mentalnog stanja ipak biva otpušten iz bolnice i povlači se u prirodu slikajući različite motive. Kako u to doba medicina nije bila razvijena, epilepsija uzima svoj danak i slikar nezadovoljan svojim radom i gubitkom inspiracije uzima revolver koji je nosio sa sobom zbog opasnosti od divljih životinja i puca sebi u grudi. Napola mrtav vraća se u svoj smeštaj u kome je tada živeo i tek nakon dva dana 27. Jula 1890 umire ostavljajući za sobom veliki deo temelja savremene likovne umetnosti. Sahranjen je dan kasnije na groblju Auvers-sur-Oise u Francuskoj.

                                                                                                                                                                         

RADI TEHNIKA

Za van Goga kažu da je sve samo ne akademski slikar. Njegova tehnika se ne može konkretno svrstati ni u jedno od poznatih kao što su "ulje na platnu" ili "grafitna olovka" ali se zasigurno može potvrditi da je korišćen miks pomenutih. Činjenice govore da je koristio stara platna, odnosno prepravljao platna na kojima su već bile neke slike u pokušaju. Izvestan krug ljudi sa univerziteta Delft u Holandiji pokušava da pomoću X zraka razotkrije portret koji se nalazi ispod slike "Parče trave". Kao vrsan umetnik nije bio ograničen samo jednim načinom slikanja kao ni motivima već prolazi kroz najrazličizije faze i vizije dela počevši od najobičnijih crteža, preko vodenih boja pa sve do ozbiljnih ulja na platnu koja se opet veoma razlikuju i govore o mnogo čemu ukazujući time na umetnikovo stanje duše. Mnogo je nerečenog rečeno ovim slikama.                                     

Jedan od van Gogovih najpopularnijih ciklusa slika su takozvani čempresi. Leta 1889 sestra mu je predložila da napravi nekoliko novih, manjih verzija već nastale slike "Žitno polje sa čempresima". Slike su se međusobno razlikovale a iz nove kolekcije nastala je čuvena slika "Zvezdano nebo". Ovu fazu slikanja odlikuju čempresi, maslinova drva, žitna polja, deo planinskih venaca Francuske u pozadini i tome slično.

 

 

Van Gog:Plave perunike

 Cveće je takođe bilo jedna od inspiracija ovog velikog slikara, pa je iz toga proizišao niz pejzaža koji su oslikavali predele sa karakterističnim cvetovima kao što su irisi, suncokreti, ruže, oleanderi i slično. Poznate su dve serije "Suncokreta", u prvoj su opisani živim bojama i posađeni u zemlju, a u drugoj venu u vazi. Veruje se da je prva serija nastala u periodu umetnikovog retkog optimističkog stanja. Za neka od dela iz ovog perioda bili je insinuacija oko autentičnosti. Sumnjalo se da su rukotovorina nekih od ljudi iz van Gogove okoline, ali ono oko čega su se svi učesnici debate složili je činjenica da je delo plod genijalnog rada.

 Ono što može dosta doprineti razumevanju van Goga kao umetnika jeste kolekcija njegovih pisama. Ovo su dokazi o njegovoj iskrenosti, neposrednosti i čistoći umetničke duše i još jedan od pokaztelja njegovih osećanja i težnji kao i mogućnosti da određena stanja dočara i rečima a ne samo slikom. Postoji nekoliko prepiski u ovoj kolekciji, najistaknutije su prepiIska sa njegovim bratom Teom, trgovcem umetničkim delima, zatim Van Rapardom, Emilom Bernardom, njegovom sestrom Vil i prijateljem Lin Kruzom. Statistika govori ta je slikar svom bratu Teu poslao preko 600 pisama a da mu je uzvraćeno oko 40, kao i da postoji oko 200 pisama na Francuskom, Engleskom i pisama upućenih prijateljima u Holandiji. Citat:"Ne moram ići stranputicom života da bih spoznao tugu i usamljenost", "...Jer mi umetnici ne slikamo dela onakvim kakva su, nego onakvim kakvim naš duh oseća da treba da budu".

Izvor:gallery AS

LALA,TULIPAN

Poreklo mu je iz Azije tačnije iz Perzije a tamo su poznati više od 1000 godina donešeni su u Holandiju 1593.kada je botaničar po imenu Carolus Clusius zasadio prvu lukovicu tulipana.I od tada se raširila vrlo mnogo tako da skoro polovina polja u Holandiji je zasijano tulipanima.Od tada pa sve do danas ukrštanjem nastaju nove vrste tako da je poznato više i od 4000 vrst tulipana.
Ima ih raznih veličina rasta od malih minijaturnih koji su svega 20 cm pa do onih koji dostignu do 50 cm u visinu.Dok cvetovi mogu biti jednostruki ili dupli ili pak nareckani, jednobojni i dvobojni, te svakakvih boja i nijansi od bele pa sve do tako tamnih da izgledaju kao da su crni. Preko noći se cvet zatvara i skuplja dok se tokom dana širi.
Cvet vam može krasiti vrt a može služiti i kao rezano cveće za u vazu. Ukoliko ga stavljate u vazu,da bi ga duže održali cvetne stapke treba odrezati ravnim i oštrim rezom a ne ih trgati i voda u vazi neka nebude vrhom puna nego samo do prvoga lista tulipana, možete preko noći staviti na hladnije mesto i pre svega odsecite cvet pre nego se rascveta do kraja.
Tulipani se sade tokom Oktobra ili Novembra dok zemlja nije smrzla i još je topla od letnih vrućina.I to tako da stavite lukovice na dubinu oko 15 cm (zavisno koliko je lukovica velika - što je veča to dublje ali da ne prelazi dubinu od 20 cm),razmak jedne lukovice od druge trebao bi biti 10 do 15 cm.
Sadite ih u večim skupinama a ne pojedinačno jer tako neće doći do izražaja.Možete ih kombinovati višlje sa onima nižima tulipanima ili čak sa maćuhicom, tako da istaknu lepotu jedno drugoga.
Nakon što tulipan ocveta treba ukloniti cvetne stapiće da ne troši suvišnu energiju i biljka razvije lukovice.Nakon toga ostavite da zeleno lišče koje je mesnato duguljasto da požuti i uvene i nakon toga ih ostranite.Nakon toga ih je najbolje izvaditi iz zemlje i staviti na suvo i hladno mesto i ponoviti na jesen proces sadnje.
Izvor:Serbian Forum

POTREBNA JE SAMO JEDNA OSOBA
DA BI PROMENILA TVOJ ŽIVOT
TO SI TI.

Ti si početak i kraj.Od tebe sve polazi. Ti si realnost i ona zrači iz tebe u ono što ti misliš,osećaš,govoriš i radiš.Ti kreiraš sebe i svoje okruženje.Ti sa svojim pozitivnim ili negativnim stavovima utićeš na spoljašnji svet.

 

NARCIS

Narcis je jako popularna lukovičasta biljka u našim krajevima. Prvenstveno zbog lakoće njenog uzgoja i njenom lepotom koju daje. Tako je i ime dobio zbog lepote. A dobio ga je po grčkom junaku Narcisu koji je toliko bio očaran svojom lepotom da je gledao u svoj odraz na vodi, tako dugo dok nije umro. I na tom mestu izrastao je cvet kojem su dodelili njegovo ime.

Ima tanke zelene duguljaste listove koje rastu prema gore te su pomalo povijeni od svoje težine. Narastu visine 30-40 cm te između njih se probijaju prekrasni uglavnom žuti cvetovi, ali ima ih i belih a koji svojim oblikom podsečaju na lule.

Biljka se raširi i tako napravi busen od otprilike 40 cm. Narcisove lukovice se sade početkom jeseni, u zemlju bogatu humusom, na dubinu od 10-15 cm.Te da to mesto bude na suncu ili poluhladu. U proleće nakon što biljka ocvate, te stapke se mogu odrezati i pošišati ali ne i lišće koje je ostalo.

Lišće treba ostaviti takvo kakvo je da prirodno uvene i stvori hranu za lukovice da nam procvetaju i naredne godine. Ne treba ga niti vezati niti šišati, ostavite ga da odradi svoj posao a vi dotle uživajte u lepotama drugoga cveća koje krasi vašu baštu ili dom.
Izvor:Virtualni Grad